Alisa u meni se ponovo smanjila od silnih informacija koje su bile poražavajuće. Dogovorili smo se da pozovemo familiju da dođu i svima kažemo kakve su vijesti. U međuvremenu sam malo prilegla. Sve mi je smetalo. TV se odmah gasio, ako bih bila prisutna, jer tišina je bila jedino što sam željela. Tišina. Nikakve informacije, nikakva pitanja, nikakav pritisak. Samo tišina. T.I.Š.I.N.A.
Zatvori vrata kada kreneš i odustaneš od mene
Zidovi reći će ti zbogom, a znam da plakat će za tobom
Još uvijek ponekad ostavim ti ključeve ispod otirača
Za svaki slučaj za dragog gosta što je nekad bio tu
Tu kraj mene
Vratim sat unazad da ovaj dan mi duže traje
Ova luda još, još na vremenu ti daje
Nisi mi najavio, nisi mi datum rekao
Pa da brojim to malo što je ostalo Vremena za nas.
Zvonila je u mojoj glavi. Iako smo Radovan Rale Vujadinović i ja još u procesu stvaranja posvetili ove stihove svima koji su izgubili životne bitke, bilo je jasno da je ova pjesma i moja vlastita borba. Nisi mi najavio, nisi mi datum rekao – zvonilo je, zvonilo.
SOBA ZA NIKOGA 