Nova saznanja

Grijanje u sobi, tačnije radijator, bio je par sati vreo, pa par sati hladan. Bilo mi je zima, umotala sam se i samo su mi se oči pomjerale. Velika soba s tri kreveta, ormarom s tri krila, umivaonikom, ogledalom, a na moju radost svaka soba je imala vlastiti WC. Nisam ga više morala dijeliti s cijelim odjelom, nego samo s cimericama iz svoje sobe. To je bilo olakšanje. Puno lakše, puno čišće i uvijek pod kontrolom. Pripremila sam se na jedno novo upoznavanje sa svim što me čekalo, iako nisam mogla ni zamisliti šta je to tačno.

Uskoro sam saznala da nekim pacijentima smetaju mirisi parfema, dezodoransa i da ih oni uglavnom i ne koriste. Samo šampone na biljnoj bazi, sapune i baby kupke. Pogotovo kad krene opadati kosa, kada je koža osjetljiva, onda obavezno samo baby kozmetika. Tek što sam došla, a već sam bila puna novih informacija. A onda se pojavila i prva medicinska sestra koja je išla pravo prema meni.

– Ooo, je l’ to nova pacijentica? Sad ćemo mi to brzo riješiti. Ja sam došla malo da te bocnem, da izvadimo krv, pa bih te molila da zavrneš rukav da to lagano obavimo.

Bila je crna sa šiškama, živahna, vrlo samouvjerena i ja se nisam ni snašla ona je obavila posao s venom. Bila sam uplašena i praktično je to bila već gotova stvar.

– Gotovo, prošlo, nemaš se čega bojati, ubola… Evo još malo i gotovo – rekla je sestra, a ja sam pročitala na njenoj kartici s uniforme da se zove Edina i zapamtila sam je odmah.

Ponovo sam dobila braunilu, ponovo kopčanje infuzije, ni sama ne znam šta sam sve tada primala i kad se crna sestra vratila da to obavimo zapričale smo se. Njoj je, također, bio poznat moj glas. Shvatila sam to po načinu kako me odjednom gledala, ali nije bila sigurna da li je to taj glas, njoj kaže poznat po pjesmi Idi, idi moja vilo, a onda sam joj ja rekla da jeste, da može biti sigurna i da sam ja navikla na to da me niko ne prepozna, dok ne progovorim.