Nešto sam bila u fazonu brijanja glave, a sada mi se čini da je i to bila generalna proba ćelavosti. Kao da sam i time nešto slutila. Prvi put sam to napravila s Džavidom, a ne kod frizera. Jedno popodne sam posudila mašinicu za šišanje i rekla Džaki iz čista mira:
– Hajde, ošišaj mi kompletnu ovu stranu – govorila sam pokazujući rukom gdje želim da mi obrije glavu.
– Ma šta da ti obrijem, jesi ti normalna?
– Ma hajd, samo malo ovu stranu.
– Pa nema tu malo, to ili briješ ili ne briješ.
– Hajde, neće mi ništa biti, imala sam ovakvu frizuru još u srednjoj školi, dok sam bila crvena.
– Crvena? Ti bila crvena?
– Da, pa znaš, pričala sam ti, to je taj period – zapričali smo se i Džavid mi je obrijao glavu.
SOBA ZA NIKOGA 