Samo dan nakon svirke stigli su još neki nalazi. U međuvremenu sam doktoru pokazala fotografije svog noćnog znojenja, koje je sada bilo jače nego u Njemačkoj. Kada je pogledao slike mokre pidžame i vidio kako to ustvari kod mene izgleda, odmah me uputio u bolnicu na ležanje.
Razmišljala sam to je par dana, sredit će me i dovesti u normalu i odredit će mi vjerovatno neku operaciju i sve će biti brzo gotovo. Nisam mogla ni zamisliti koliko sam se u tom trenutku prevarila i puno mjeseci kasnije sam saznala da je dr. Kulenović prilikom jednog mog presvlačenja nakon pregleda najozbiljnije rekao Džavidu: “Moramo gledati kako ćemo je spasiti”, a ja sam mislila da ću se tako lako i brzo izvući.
SOBA ZA NIKOGA – Poglavlje 4
SOBA ZA NIKOGA 